Нисам хтео отварати нову тему већ ето само да се надовежем на ову дивну тему са једним чланком којег сам недавно прочитао. Ради се о једном интервјуу са човеком који се је путем конопље излечио рак коже, његовом даљем настојању у помагању другима и приближавању истог лека, те уопштено о конопљи. Ради се о Рику Симпсону, аутору филма "Run from the Cure", односно "Бег од лека ", у којем је представио своје сензационално откриће о изузетним медицинским ефектима уља од конопље којим је излечио свој рак коже, а потом и преко хиљаду људи који су дошло до њега кад се почео ширити глас. Могло би се о њему дуго причати, али ће то он укратко сам учинити путем овог интервјуа. 



- Данас су слабо познате све могућности које крије коришћење биљке конопље. Набројте нам неке најзначајније. 


Могућности су неограничене. Ту биљку можемо користити на много разних начина: као храну, гориво, тканину ... Попис је дугачак. Кажу да се биљка конопље данас може користити за израду 50.000 различитих ствари. Од конопље се прави пластика, гориво - и дизел и етанол - а кад бисмо посадили велик број биљака конопље никад више не бисмо морали рушити стабла а на свету би нестало глади. До пре неколико деценија конопља је расла у целоме свету. Морамо се вратити томе и престати тровати нашу планету фосилним горивима. 



- Прошетајмо мало кроз историју. Је ли познато од када људи широм света користе конопљу? 


Конопља се користи од прадавних времена. На глиненим посудама нађеним у Чешкој Републици откривен је украс за који кажу да је отисак ужета од конопље. Те су посуде старе 26.000 година. Рекао бих да већ заиста дуго користимо ту биљку. 



- На које се све начине користила конопља у прошлости? 


Кинези су од конопље израђивали папир. У медицинске сврхе користила се у Кини и пре 2800 година, из тог доба, наиме, потичу први записи о коришћењу конопље у медицинске сврхе. Конопља је у историји позната као изврстан лек. У другом веку наше ере Кинези су изводили безболне операције и ампутације уз помоћ анестетика који се састојао од конопљине смоле и вина. Од конопље правимо одећу, ужад, једра, књиге ... Први примерци Библије били су отиснути на тканини од конопље, као и америчка Декларација о независности и Устав. Конопља је у свему томе послужила, а ипак је данас не смемо поседовати. 



- Један морнар ми је рекао да се никаква синтетичка ужад не може мерити са чврстоћом ужади од конопље. 


Да, ужад од конопље била је врло чврста. Најважније је да употребни предмети израђени од конопље не загађују животну средину попут пластике. Пластика је данас свуда - видите само како таласи уз обале мора и океана таложе пластичне боце и канте које ће онде остати годинама. Предмети од конопље су биоразградиви и не згађаују планету Земљу. 



- Израз "canvas" за једра заправо и долази од речи "cannabis"?


Колико знам, енглеска реч за платнена једра "canvas" настала је од холандског назива за конопљу - канабис. И одећа од конопље је изврсна. Леви Штраус је у 19. веку прве фармерке израдио од конопље, од конопљиним платна. Пре неколико година неки каубоји у прерији нашли су пар старих фармерки. Кад су их очистили од земље и даље су имале облик панталона, премда су онде лежале више од стотину година. Одредили су старост и утврдили да је реч од једнима од првих фармерки које је Леви Штраус правио од конопље. Продате су на аукцији за 150.000 долара. 



- Није лоше за једне панталоне.Конопља има и добрих особина везаних за утицај на тло и уопште пољопривреду. 


Конопља чисти тло загађено отровима.Корен стабљике конопље продире дубоко у тло и распадањем додаје тлу хранљиве материје потребне другим биљкама. У држави Вирџинија годинама су узгајали конопљу без ротације поља, на истом простору, а да такав узгој није осиромашио тло. Као што сам рекао, конопља је невероватно богат извор хране. Женска стабљика конопље произведе невероватну количину семена. То је извор хране какав нам је управо данас најпотребнији. 



- На које се начине конопља користи као храна? 


Семе конопље је храна. Ако немате ништа друго осим семена конопље нећете умрети од глади. Кажу да је Буда шест година живео тако што је сваки дан појео по једно семе конопље. Мало сумњам у то, вероватно је то била једна шака семења. Но, семе конопље садржи све потребно - омега 3 и омега 6 киселине - све што је потребно за здрав живот. Видимо да данас људи гладују, а конопља може расти и у таквим захтевним климатским условима. Узгојем конопље могли бисмо зауставити глад у свету. 



- Чуо сам да је индустријска конопља прилагодљива разним врстама тла, па и оним подручјима сиромашнијим тлом. Је ли то истина? 


Радо бих направио експеримент: посадио конопљу на ивици пустиње и сваке године померао засад све дубље у пустињу. Сигуран сам да биљке могу да расту и у пустињу. Конопља својим дубоким корењем може спречити ерозију тла која је данас велик проблем на Мадагаскару и Борнеу, јер је након велике сече шума дошло до ерозије тла. Зауставиће је ако посеју конопљу. 



- Пре двестотињак година у САД-у се порез морао плаћати у конопљи. Због чега, о чему се ту радило? 

Конопља је у 17. и 18. веку била незаобилазна биљка. Сваки је пољопривредник у Северној Америци садио конопљу - да није, кршио би закон. Конопљу су требали за израду једренине, ужади, папира и много чега другога. Данас је нико не може садити јер то закон забрањује. 



- Најфасцинантнија страна конопље јесте да би се с њоме могле покривати енергетске потребе грејања и превоза. У којим количинама је потребна да би могла остваривати те циљеве? 

Некад се у пољопривреди као мерна јединица користио рал. Један рал је 208 пута 208 стопа, око 60 пута 60 метара. На једном ралу са засадом конопље могло се произвести око 1800 литара етанола. А семе тих биљака - премда је штета да то семе изгори јер је добра храна - могло се након пресовања користити као биодизел. Семе је давало гориво за тракторе и камионе.Савременим начином процесуирања, помоћу ензима, кажу да се са плантажа на једном ралу земље може произвести 6800 литара горива, а 1800 вам је довољно за аутомобил, и то за целу годину, а око 3800 литара биће довољно за грејање и топлу воду. То значи да сами можете произвести довољно горива да будете независни, што је дивно. Само треба засејати конопљу и заливати је. Дивна биљка. 



- Лепа страна конопље је што у једној години може израсти и до висине од неколико метара, чиме представља огромни извор биомасе. И сваке године испочетка, док једном стаблу требају деценије да израсте. 


Зна се да посађено стабло сазрева око 40 година. Ако бисмо на једном ралу земље посадили конопљу произвели бисмо више сировине за папир него сечом стабала на истој површини, а било би и више радних места. Индустрија заснована на конопљи може функционисати било где у свету, јер од конопље можемо правити аутомобиле, бродове, авионе, шта год желимо. Конопља је за трећину лакша од челика, а десет пута јача. 


- Од конопље се може производити и нека врста биопластике? 


Да, од конопље се добија изврсна пластика. Сви пластични предмети које данас користимо могу се правити и од конопље. Конопља је 77% целулоза, и управо је због тога тако добар извор енергије. 



- Ако пустимо машти на вољу можемо замислити и аутомобиле од конопље. Мада то и није баш новост, зар не? 


Хенри Форд је 1941. године представио први аутомобил од конопље. На интернету има пуно слика и види се да је то био леп ауто. Чувен је филмић снимљен те зиме како он маљем удара по поклопцу пртљажника и види се да каросерија под ударцима није била ни улубљена, а камоли да ју је разбио. А ипак се данас возимо у аутима од метала који рђа. Конопља не рђа. Требали бисмо се сви возити у аутомобилима од конопље. Сигурни су и трајни. Ауто направљен од челика тежак је 1300 килограма, а аутомобил исте величине направљен од конопље тежио би 900 килограма. Конопља је за трећину лакша, а десет пута чвршћа. Као материјал је конопља десет пута чвршћа од челика. 



- И тек кад се човек опорави од тог шока да се у конопљи може и возити, и то на гориво добијено од конопље, а да при том буде обучен у одећу од конопље, може се сазнати да се од конопље може правити чак и бетон.Какве су му особине? 


У класични текући бетон меша се шљунак да се постигне одређена чвсртоћа. У експерименту у Чешкој Републици уместо шљунка су умешали комадиће суве стабљике конопље и добили бетон бољих изолационих својстава.Дакле, кућу би било лакше грејати. Употреба конопље као грађевинског материјала нема границу. Можемо је користити и као дрвни материјал. Од конопље можемо градити и правити све: сто и столице, аутомобиле, куће ... 



- Не заборавимо лекове, што заправо и није новост. 


Фармацеутска индустрија половином 19. века уплела се у употребу конопље као лека. Кроз целу историју је конопља била позната као најлековитија биљка. Староперсијска књига Вендидад, настала 700 година пре наше ере, наводи најлековитије биљке тада познате човечанству. На том попису насталом 700 година пре наше ере, на првом месту је била конопља, канабис. Није, дакле, тајна да та биљка има лековита својства. Тако је у историји и коришћена. 

У апотекарству су се некад од разних биљака израђивала лековита уља и у том су се облику продавала као лек. Нема сумње да се етерично уље израђивало и од конопље, будући да је била позната као медицинска биљка. Но, такво би уље могао произвести свако. Рекао бих да фармацеутска индустрија већ барем 150 година познаје лек за рак. Доста сам то проучавао и видим да су данашњи фармацеутски гиганти до пре сто година продавали лекове којима је основа била конопља. Но, никад нису продавали само етерично уље, него тинктуре - уље разблажено алкохолом - а једна је компанија крајем 19. века продавала таблете од хашиша као лек против болова. Дакле, свакако су знали што та биљка може. Но, проблем је био у томе што се биљка није могла заштити патентом и што се слободно свуда узгајала. Није била забрањена законом. Мислим да су се фрамацеутске компаније бојале да ће остати без посла јер је до уља могао свако ко у башти узгаја конопљу. Зато су око 1880.године почели користити хемикалије и производити лекове које су могли патентирати. 

Тада су, почетком 20. века, Рокфелер и Рандолф Хрст, који је творац жутог новинарства, конопљу почели приказивати као "убицу младих", што је заиста смешно. Рокфелер је око 1906. године поставио темеље данашње медицинске индустрије, оснивањем фондације у којој су се окупили његови богати пријатељи. Тада су постојале две врсте медицине: емпиријска медицина, у којој су се користиле биљне материје, а већина пацијената се за помоћ обраћала онима који су продавали такве лекове, и алопатска медицина, која се заснива на лековима добијеним из хемикалија. Такви тада још нису добро пословали. Но, Рокфелеров фонд се одлучио за алопатску медицину, а емпиријска је медицина била протерана. 

Запитајмо се зашто су изабрали алопатску медицину. Ко су били власници фабрика хемијске индустрије?Они! Како су своје хемикалије продавали људима? У облику лекова. Од тада до данас људи пију хемикалије верујући да ће их оне излечити. Хемикалије и отрови не могу никога да излече! Они су штетни. Природна медицина, лекови излучени из биљака, емпиријска медицина - то лечи, а конопља је најлековитија биљка и није се смело догодити да буде законски занрањена. То је најизврснији лек на кугли земаљској.



- Занимљиво је што се конопља може опрашивати и без пчела, што је данас податак од важности, од када пчеле на тајанствен начин угибају и нестају широм света. 


Да, пчеле угибају и нестају. Човечанство се због тога мора забринути. Но, конопља и ту има предности. Конопља је двополна, постоје мушке и женске биљке. Кад се на мушкој биљци отворе прашници, пчеле нису потребне, јер полен носи ветар и женска ће биљка бити оплођена. И ако не буде пчела засадимо ли конопљу нећемо гладовати. 



- Позабавимо се сад медицинским могућностима конопље. А њих, судећи према вашем филму "Run from the Cure" то јест "Бег од лека", не мањка. 


Да би ту биљку приказивали јавности као непријатеља, држава, Вилиам Рандолф Хрст и његови богати пријатељи назвали су ону врсту конопље која садржи више смола марихуаном.Марихуана је само један од око четири стотине назива који се у свету користе за конопљу односно канабис. Биљка је кроз целу историју била позната под називом конопља. Нађена је нова реч да означи непријатеља. Индустријска конопља углавном је врло висока биљка - да би се добило више вакна - али има сличне групе цветова и из даљине изгледа исто као и марихуана. Индустријска конопља има врло мало смола и мали медицински ефекат. 

Лековите су оне врсте конопље које имају више смола, а посебно врста коју ја користим - индика - која делује успављујуће. У историји се конопља називала панацеја. У старим фармакопејама из 19. века видимо да се конопља користила у лечењу шест стотина различитих тегоба. Више од пола лекова на свету добијали смо из конопље. Тада је, почетком 20. века нагло забрањена законом и одузета људима, а разлог је била само корупција - богате компаније побринуле су се да људи раде оно што им они кажу да раде. Не можемо кривити данашње владе. Свима нам је испран мозак и све су нас лагали. Али истина избија на видело и ми нећемо имати другог избора него да опет користимо конопљу. 



- Данас сте најпознатији по филму "Бекство од лека". Чиме се он бави? 


Предмет тог филма је да покаже људима што је заправо конопља и каква су њена медицинска својства. У том документарном филму који траје сат времена показујемо корупцију која их онемогућава. На крају филма говори се и о суђењу у којем је то било предмет и види се колико је све то бесмислено. Када државна власт води такву политику и доноси такве прописе који немају смисла, улога је судова да заштите грађане од таквих поступака власти. Међутим, судови се сврставају у државу, јер на тај начин сви зарађују новац. Живимо у свету корпорације. Земље попут Канаде и САД-а су заправо велике корпорације, само што њихова грађани тога нису свесни. Правосуђе у Канади и САД-у утемељено је на правном систему обичајног права. Постоје само судови који сами пресуђују о чињеницама. Премда то већина људи не зна, свако од нас има право да одбије такав суд и држати се обичајног права. У том случају нико вас не може кривити за то што узгајате конопљу, јер по обичајном праву то није прекршај. 



- Претпостављам да сте информацију о медицинским могућностима уља од конопље покушали ширити и пре него што сте направили филм. Какав је био одзив? 


Кад сам излечио сам себи рак почео сам конопљу препоручивати и другим људима у Канади. Обраћао сам се разним институцијама и научницима, говорио у емисијама које се у Канади пуно гледају, отишао сам чак у Уједињене народе. Нико ништа није хтео да учини - нису се у то хтели мешати. Но, мораће с обзиром на данашњу ситуацију. Све више људи умире, карцином је у великом порасту, као и друге болести попут Алцхајмерове болести, Кронове болести ... Људи непотребно умиру. Уље добијено исправним поступком од праве врсте конопље помаже. Болесницима у терминалној фази рака кажем да треба да конзумирају око 60 грама односно 60 милилитара конопљиним уља, за што је обично потребно око 90 дана. Но, након 90 дана у већини случајева рака више нема. Излечени су. 



- Како сте дошли до употребе уља од конопље у лечењу рака? 


Године 1987. задобио сам тежак ударац у главу. Почели су ми давати разне хемикалије од којих ми је било само још горе. Отприлике годину дана након те повреде гледао сам једну епизду серије др Давида Сузукија, која је у Канади веома гледана, и видео да људи разне болести лече пушењем марихуане. У кући нисам имао конопље него сам је морао ићи купити. И покушао сам. Никад до тад нисам о конопљи размишљао као о леку. Но, у поређењу са таблетама које су ми дали лекари била је много боља. Отишао сам лекарима и молио да ми дају рецепт за конопљу али нису хтели. Једног дана 1999. године питао сам свог лекара како би било да уместо да конопљу пушим - премда ми је пушење помагало - покушам направити чисто уље од конопље и пијем га попут сваког другог лека. Рекао је да је такав начин конзумирања медицински оправданији, али рецепт ми није дао. Након пет година узимања лекова лекар је рекао да су испробали све и немају више ништа што би ми могло помоћи. У глави ми је тутњало 24 сата на дан, имао сам проблема са крвним притиском, а мој ми је лекар рекао да ми више не може помоћи. И тако сам почео да пијем уље од конопље. 

У почетку сам био уплашен јер нисам знао шта је то тачно. Знао сам за биљку, али нисам знао њену историју као што знам данас. Почео сам узимати уље у малим дозама и врло брзо сам почео јасније мислити - јер од хемијских сам лекова био смућен - нестао ми је артритис у коленима који сам имао годинама, а уљем сам излечио и опекотину трећег степена од које ми није остао ни ожиљак. Кроз то сам пуно научио, али највише кад сам излечио и рак коже који ми је на једном месту оперисан, а на још два места ме чекала операција. 

Гледајући једног дана, око недељу дана после операције, рану у огледалу, сетио сам се једне студије која је још седамдесетих година рађена на Универзитету Вирџинија у којој се каже да ТХЦ - активни састојак марихуане - делује на ћелије рака. Моје је уље било пуно ТХЦ-а, зашто не бих покушао? Намазао сам мало уља на оба места где сам имао рак и покрио их завојем. Ништа нисам осетио. Након четири дана скинуо сам завој, а испод је била ружичаста кожа. Почео сам говорити људима што сам открио - како сам излечио рак - но људи су ми се буквално смејали. Међутим, рак коже који су ми хируршки одстранили након седам недеља се вратио.Поновио сам исти поступак. Ставио уље, покрио, и скинуо завој за четири дана. То је било пре више од осам година, и од тад нисам морао поновити поступак. Отишао сам лекару са историјом болести где јасно пише "карцином базалних ћелија". То је била моја дијагноза, а то је рак коже. Мислим да имам право рећи да сам открио лек за рак, јер ја сам рак излечио. Нисам га додуше, открио. Мислим да су га открили многи пре мене, само је та чињеница била заташкана. 

И пре него што смо снимили филм "Бекство од лека" на нашој интернет страници "Phoenik Tears" - "Фениксове сузе" - годинама смо појашњавали људима како да сами праве уље. Показали смо то и у документарцу, који су досад видели милиони људи у целом свету. Милиони људи данас сами праве и користе тај лек. 



- Ко су међу научницима данас највећи светски стручњаци за конопљу? 


Познајем већину тих стручњака, попут др Мекхулама који је открио ТХЦ, др Хануша, који ради с њим на Хебрејском универзитету у Јерусалиму и који је открио анандамид, а до данас је било још важних открића. У Сједињеним Државама имамо још др Роберта Меламедеа који предаје на Универзитету у Колораду. Нико боље од њега не зна објаснити ендоканабоидни систем који постоји у сваком људском организму. Боб то зна објаснити тако да га сви разумеју. Те људе сматрам највећим стручњацима на свету. 



- Да ли је у протеклих 50 година било научних истраживања о медицинским ефектима конопље? 


Није било много научних истраживања о природним састојцима биљке и уља конопље. Фармацеутске компаније настоје да произведу синтетички ТХЦ. Године 1975. Тадашњи амерички председник Џералд Форд - након што је завршена студија на Универзитету Вирџинија која је требала доказати да канабис изазива рак, а која је доказала управо супротно, па је истраживање окончано - пренео је права на истраживање фармацеутским компанијама. План је био искључити елемент опојности. То је глупо, јер опијеност изазива успаваност, подстиче на спавање, а сан је важан део лечења. Опијеност укљања бол. За мене је то парадокс јер фармацеутске компаније производе штетне опијатске лекове који изазивају зависност и опасни су, али против те опијености они немају ништа, брине их само опијеност коју изазива канабис. Све је то лаж. 

Нема опасности, нико у историји није умро од коришћења тог лека. Нико није умро од тога што је пушио канабис. Додуше, сматрам да пушење канабиса има ограничен медицински ефекат. Болест пушењем нећете излечити. Лечи се коришћењем уља које се може пити - што је за мене најбољи начин - или се може користити у облику чепића, или у распршеном стању, или се може мазати на кожу на места оболела од рака, на ране од дијабетеса које не зарастају и опекотине , а може се и мешати с кремом за лице или лосионом за тело и наносити било где на кожу, посебно данас када се бојимо изаћи на сунце у страху од ултраљубичастог зрачења. Ако на кожу нанесемо крему за сунчање са мало конопљиног уља без страха може изаћи на сунце. 



- У филму описујете збивања од тренутка кад сте установили колико вам је конопља здравствено помогла, па сте је почели делити људима. Колико је људи са ваше стране користило конопљино уље као лек и са каквим резултатима? 


Познајем хиљаде људи који користе уље од конопље, односно ја набављам уље хиљадама људи. Делио сам уље бесплатно. Почео сам у башти садити биљке из којих ћу добити уље и почео сам га делити пријатељима и познаницима који су имали проблема са кожом или кожну болест. Чуда су се низала једно за другим. 

Године 2004. отишао сам у редакцију локалних новина и они су на целој страници објавили чланак о мени и о томе шта радим, пропраћен сликом. Годину дана након тога дошла је канадска полиција и направил претрес.
Те су ми године из врта однели 620 биљака. Подигли су разне тужбе против мене: за промет дрогама - премда сам лек поклањао - за поседовање и узгој опојних средстава. Морао сам узгајати биљке да бих могао правити лек. Године 2006. у башти ми је расло 1100 биљака-клонова; полиција је опет дошла и запленила ми све биљке. Нису уопште имали налог за претрес, само су рекли да раде у оквиру програма за искорењивање марихуане. Нису ме чак ни ухапсили, само ми однели биљке. Због тога што ми је полиција одузела биљке многи су људи умрли. 

Узгајао сам биљке, правио уље и поклањао га људима који умиру од рака. И онда они дођу и однесу их. Тада сам имао нешто новаца па сам куповао материјал од којег сам наставио правити уље и поклањао га све док нисам посве остао без новца. Све то сам могао доказати. Тако би поступио сваки савестан човек. Ако имате лек за рак и ако разговарате са особом која има рак - зар ћете ћутати о томе?  Зар не бисте том човеку рекли што имате? Направио сам оно што би направила свака разложна особа. Уље је од мене директно добило 2500 људи, или више. То су људи који су дошли директно к мени, код куће, а боловали су од разних болести, од артиритиса до АИДС-а, јер лек је добар за све. Осим тога уље сам слао по целој Канади људима који су ми се јавили маилом , али ван граница Канаде га нисам слао. 



- Како је ишао ток правних заврзлама око Ваших иницијатива око коришћења конопље као лека? 


Најпре сам на канадском суду покренуо питање законитости устава. Прикупио сам 47 потписаних исказа од раних људи који су уље користили. Судија је рекао да ти искази нису битни. Затим је рекао да нисам изнео доказе о постојању болести која угрожава живот. Моје тегобе након потреса мозга и проблеми са крвним притиском јесу стање које угрожава живот ако их не лечите. Поврх тога, излечио сам рак коже, и судија је то знао. 



- Колико сам схватио из филма, покушали сте на суд довести и сведоке којима је уље помогло, па и неколико лекара. Како је то завршило?


Сведоке сам имао на суђењу које је уследило, а сад говорим о поступку оспоравања законитости канадског устава који сам прво покренуо на суду. Но, судија је пресудио против мене, рекавши да нисам доказао постојање болести која угрожава живот, а уопште није био његов посао да то оцењује јер он није лекар. Затим је уследило суђење у Новој Шкотској. Имао сам 10 пацијената који су били спремни дати исказ пред судом, као и шест лекара. Нису им дозволили да сведоче. Имао сам кутије пуне научне документације. Нису ми дали изводити доказе. На крају сам само ја дао исказ, и мислим да није испало лоше, с обзиром на то да је тужилац виђен како излази из просторије у којој је порота већала три минута пре него што су ми изрекли пресуду. Покушао је да утиче на пороту да ми одреди осуђујућу пресуду, да би јавност поверовала да сам криминалац. Изричући пресуду, судија је рекао да у 34 године није видео такав предмет. Рекао је да није постојала намера кажњива. Рекао је да постоје научни докази који подупиру мој исказ, а исто тако и сведоци. Претило ми је 12 година затвора, а добио сам глобу од 2000 $ и забрану поседовања оружја. Ја у кући не држим оружје, али свако ко је у Канади оптужен за промет противзаконитим материјама добије забрану поседовања оружја на 10 година. То је била бесмислица. 



- На интернету је могуће погледати Ваше снимке и упутства како се може направити уље од конопље. Која је медицинска разлика између индустријске конопље и оне која садржи ТХЦ? 


Од индустријске конопље не можемо добити лек који добијамо од врсте богате тешким смолама, јер то је оно што нам је потребно. Медицински ефекат не можемо упоредити. Претпостављам да свака биљка конопље, и она слабије врсте, има неки медицински ефекат, али ако умирете од рака треба вам најбољи лек.Рекао бих да човек мора сопственим очима видети како је чудесан тај лек да би му веровао. Ја људима увек кажем "Немојте ми веровати на реч". Нико ми не мора веровати. 

Од 30 грама доброг цвета, по могућности индике , направите сами уље према детаљним упутствима на нашој страници "Phoenik Tears", нађите неког ко има улцерозне ране од дијабетеса, рак коже или тешку опекотину, намажите рану уљем и покријте је. Свака три дана намажите опет уљем и ставите нови завој и пратите шта се дешава. Ако то не значи излечити рак, излечити ране од дијабетеса, и опекотине трећег степена од којих не остаје ни ожиљак ... Били бисмо луди да не користимо што имамо! 

Када би смо деци спасеној у пожару које донесу у болницу с тешким опекотинама, која морају проћи низ операција и пресађивања коже, и која су тако подложна инфекцијама, ставили мало тог уља које је природни антибиотик и анестетик, за неколико би их минута престало пећи и болети . Лечење је невероватно брзо. Ова рука је била сва у мехуру од опекотина, и данас бих требао бити пун ожиљака. Излечена је за 11 дана!За 11 дана је све зацелило и остала је само ружичаста кожа. 




извор: часопис Светлост, бр. 100


http://phoenixtears.ca/